biti Valjevac

Klinci među rukometnim prvoligašima

Branko Vićentijević

podnaslovi

Klinci među rukometnim prvoligašima
Ko su klinci
Pišući u „Napredu”

Ko su klinci

, što su se kalili u klupskoj Školi rukometa radeći sa Crnim (Dragomirom Čačićem, valjevskim zetom iz Goražda, moguće budućim selektorom ženske reprezentacije Srbije i Crne Gore). Evo tek nekoliko imena uz molbu da se ostali, eventualno nepomenuti, ne osete povređenima.

Golman je Nikola Nikolić, sin Željke i Zoće, Mađarev kumić. Pivotmeni Veljko Ilić (majka Vesna, dev. Kovačević, građevinski inženjer, sjajan pevač u „Abraševiću” kao i njena majka Beka Čolić-Kovačević; otac dr Milutin, stomatolog, Beograđanin, nekada odbojkaš Crvene zvezde) i Ćulafić, sin uvek korektnog i u svemu odmerenog saobraćajnog policajca Ćula, nekada fudbalskog sudije. Krila – Mrđan (Janković), najmlađe od troje dece Miće i Maše; Ića (Nikola), naslednik Šuce Ilića, levog krila Tešnjara i Budućnosti; bekovi Igor (Pantelić), prvenac bivšeg golmana Budućnosti Zorana Pantelića Pante (majka je Užičanka, Dragica), Aca Divac (Divović) ponikao je u sekciji OŠ „Nada Purić” kod Cige Jakovljevića, levoruki Draško (Obradović), sin Ljube „sindikalca” iz „Krušika”. Tu je i univerzalac Torgovanov (Ivan Radojčić) iz Brđana (igra na obe krilne pozicije i kao kružni napadač), pa Babić (unuk nekadašnjeg predsednika kluba, pokojnog Drage Bobovca), Timotić, Beljić, Ratković, Mihailović, Negić…

Treba li pominjati da su prošle godine iz „Metalca” otišli bek Miloš Vujić, u Crvenku, državni kadetski reprezentativac kao i Veljko Ilić, pa „Brzi” Glišić u Berane, Đokić u zrenjaninski Proleter i „stranac” Isailović, dok je golman Uverić zatražio godinu dana pauze da nadoknadi propušteno u studijama na beogradskom ETF... Dakle, petorica iz prve postave, a klub nije mogao, ali nije ni hteo, da ih zadržava po svaku cenu i novčanim ustupcima remeti proklamovane principe. Isplatilo se, vrata za povratak uvek su im otvorena.
Trener je Slobodan Jokanović, kraće Jokan, Kreza ili Boban – kako se kome sviđa, zavisno od toga od kada se sa njim zna ili druži. Oženjen je Ljiljom (dev. Aleksić) sa Jadra, imaju kći Jovanu i sina Nikolu takođe u rukometu. Rođen u zimu 1959, pa u kartonskoj kutiji za cipele ostavljen na kućnom pragu sada pokojnih Micike i Nikole Jokanovića, iz Pantićeve (tada) 55. Od malena je po gornjim Zlokućanima vukljao klince na loptu i oko lopte. Uvek im bio vođa. Školu nije baš gotivio, završio je Poljoprivrednu i onu za trenersko zvanje. Nedugo radio kao magacioner u (pokojnoj) Valjevskoj štampariji, a u rukometu „ozbiljno počeo” kod Miće (Jankovića) u dresu sa brojem „dva”, na desnom krilu i na srednjem beku koji je po definiciji duša tima, prošao put od Druge srpske do Prve savezne lige; trenirao ga i Ćube (Bogdanović), a Gužva ga gotovo poslao u prevremenu penziju gurajući ga „na crtu” i mesto pivotmena. Oprobao se i u šabačkoj Metaloplastici u vreme kada su se Vuja, Vuk, Mile i ostali pripremali za evropski bum. Kao trener vodio Metalac, jedno vreme i mušku i žensku ekipu istovremeno, bio uspešan i u Šamotu iz Aranđelovca, lazarevačkoj Kolubari, ali i u ŽRK „Nata Dugošević” iz Kučeva kod Požarevca.